Po­dr­škom po­li­tič­koj ko­rup­ci­ji, ka­ko bi se od­bra­nio re­žim ko­ga su pro­te­sti De­mo­krat­skog fron­ta go­to­vo obo­ri­li, bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja i po­je­di­ne am­ba­sa­de NA­TO dr­ža­va u Pod­go­ri­ci, do­ži­vje­li su pot­pu­nu kom­pro­mi­ta­ci­ju, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić. On je re­kao da je po­li­ti­ka ko­ju vo­di Vla­da pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća pre­ma Ru­si­ji ne­ča­sna, pod­la i iz­daj­nič­ka.
– Ru­ko­vod­stvo No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je na­red­nih da­na obi­ći će na­še član­stvo i pa­žlji­vo sa­slu­ša­ti šta oni mi­sle o no­vo­na­sta­loj si­tu­a­ci­ji otvo­re­ne po­dr­ške bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je ko­rum­pi­ra­nom cr­no­gor­skom re­ži­mu, a od po­seb­nog zna­ča­ja će nam bi­ti nji­ho­va ocje­na ve­za­na za na­še na­po­re i že­lju da us­po­sta­vi­mo no­ve sa­dr­žaj­ni­je part­ner­ske od­no­se Cr­ne Go­re i Ru­ske Fe­de­ra­ci­je – na­veo je Man­dić.
●Ne­dav­no ste bi­li u Ru­si­ji. Ka­kva je to bi­la po­sje­ta?
– Po­li­ti­ka ko­ju Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća vo­di pre­ma Ru­si­ji ne­ča­sna je, pod­la, iz­daj­nič­ka i su­prot­na isto­rij­skom pam­će­nju Cr­ne Go­re. Ona ni­je ni osmi­šlje­na u Cr­noj Go­ri, već je na­met­nu­ta sa stra­ne od po­je­di­nih NA­TO struk­tu­ra ko­je su­štin­ski i upra­vlja­ju cr­no­gor­skim re­ži­mom. Na­še vi­đe­nje od­no­sa Cr­ne Go­re i Ru­si­je, u ko­ji­ma ve­ćin­ski ži­ve hri­šćan­ski pra­vo­slav­ni na­ro­di i ko­ji vje­ko­vi­ma pri­pa­da­ju istom ci­vi­li­za­cij­skom kru­gu, pot­pu­no su dru­ga­či­ji od ono­ga što ra­di cr­no­gor­ska vlast. Ne­dav­no smo uspje­li da tu na­šu po­li­ti­ku pred­sta­vi­mo i na naj­vi­šem dr­žav­nom ni­vou u Ru­si­ji. U raz­go­vo­ru sa ru­ko­vod­stvom dr­žav­ne Du­me, na čelu sa pred­sjed­ni­kom Ser­ge­jom Na­ri­ški­nom, do­bi­li smo po­tvr­du za na­še ra­ni­je jav­no sa­op­šte­ne sta­vo­ve da je cr­no­gor­ska vlast, a ne oni, glav­ni kri­vac za kva­re­nje tra­di­ci­o­nal­no do­brih od­no­sa iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ru­si­je.
Iz­ne­nad­na od­lu­ka o uvo­đe­nju sank­ci­ja Ru­si­ji od ka­bi­ne­ta Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, bez ika­kve po­tre­be neo­če­ki­va­no je Cr­nu Go­ru svr­sta­la na stra­nu ze­ma­lja ko­je ni­je­su pri­ja­te­lji ove dr­ža­ve. Ta sra­mot­na od­lu­ka Vla­de pr­vi put u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji uvr­sti­la je na­šu ze­mlju u dru­štvo ru­skih pro­tiv­ni­ka. Na­ša je na­mje­ra da što pri­je tu ne­do­stoj­nu po­li­ti­ku pro­mi­je­ni­mo i iz­gra­di­mo naj­bo­lje mo­gu­će od­no­se sa Ru­si­jom, vra­ća­ju­ći tim po­stup­kom stva­ri u pri­ro­dan i lo­gi­čan po­re­dak.
U ko­nač­nom, šta re­ći o oni­ma ko­ji po­ku­ša­va­ju Cr­nu Go­ru da okre­nu pro­tiv Ru­si­je, u isto vri­je­me ula­ze­ći u sa­ve­zni­štvo sa Tur­skom ili Al­ba­ni­jom.
●Po va­šem su­du, šta je bio cilj sank­ci­ja?
– Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je uci­je­nje­na, a nje­ni upra­vi­te­lji iz va­žnih za­pad­nih cen­ta­ra mo­ći že­le na­šu ze­mlju da uve­du u kon­fron­ta­ci­ju sa Ru­si­jom ka­ko bi ope­ra­ci­ja pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re NA­TO-u, što je ina­če nji­hov glav­ni cilj, ima­la ne­ko smi­sle­no oprav­da­nje. Do uvo­đe­nja sank­ci­ja i kva­re­nja od­no­sa Cr­ne Go­re i Ru­si­je bi­lo je neo­bja­šnji­vo za­što bi se Cr­na Go­ra svr­sta­va­la na su­prot­nu stra­nu od Ru­si­je ko­joj naj­vi­še du­gu­je za 300 go­di­na op­stan­ka iz­me­đu dva ve­li­ka car­stva, Tur­skog i Austro­u­gar­skog. Ina­če, te sank­ci­je ne­ma­ju ni­ka­kvog uti­ca­ja na sla­blje­nje ru­ske eko­no­mi­je, jer one pred­sta­vlja­ju sa­mo kla­si­čan pri­mjer po­li­tič­kog si­le­džij­stva i ljud­skog ne­soj­lu­ka, ali za­to mo­gu br­zo pro­iz­ve­sti ka­ta­stro­fal­ne po­sle­di­ce po eko­no­mi­ju Cr­ne Go­re.
Sa­mo u po­sled­njih de­set go­di­na gra­đa­ni i kom­pa­ni­je iz Ru­si­je do­ni­je­li su i ulo­ži­li u Cr­nu Go­ru mi­li­jar­de. Upra­vo od tih pa­ra i po­tro­šnje ru­skih tu­ri­sta, ko­ji su naj­broj­ni­ji i pla­te­žno naj­spo­sob­ni­ji od svih tu­ri­sta ko­ji do­la­ze u u Cr­nu Go­ru, is­pla­ći­va­ne su pla­te i pen­zi­je, a vla­sni­ci ho­te­la, pri­vat­nih smje­šta­ja, re­sto­ra­na, dru­gih uslu­žnih pred­u­ze­ća bez po­nov­nog do­la­ska tih lju­di mo­gu ra­ču­na­ti na po­sle­di­ce ka­kve ovih da­na gle­da­mo u Tur­skoj. Ta­mo je, zbog sank­ci­ja ko­je je Ru­si­ja uve­la Tur­skoj, za sa­mo če­ti­ri mje­se­ca od­su­stva ru­skih tu­ri­sta ban­kro­ti­ra­lo na hi­lja­de tu­ri­stič­kih pred­u­ze­ća, imo­vi­na i ve­ći­na ho­te­la je oti­šla na do­boš, a na de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di osta­je bez po­sla.
●Po­me­nu­li ste da je NA­TO ko­nač­ni cilj. Ka­ko su va­ši sa­go­vor­ni­ci ko­men­ta­ri­sa­li tu te­mu?
– I po­red to­ga što je Ru­si­ja vi­še pu­ta po­no­vi­la stav da će sva­ko ši­re­nje NA­TO-a na is­tok sma­tra­ti kao ne­pri­ja­telj­ski čin i di­rekt­nu pri­jet­nju nji­ho­vim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma, Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je rev­no­sno pri­stu­pi­la iz­vr­še­nju do­bi­je­nog na­lo­ga iz NA­TO da ubr­za po­stu­pak pri­klju­če­nja tom voj­nom sa­ve­zu. Ka­da se to­me do­da da je par­la­men­tar­na ve­ći­na, ko­ja je us­po­sta­vlje­na na iz­bor­noj kra­đi, a ne­dav­no od­bra­nje­na uz po­moć po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, jav­no sa­op­šti­la da će se od­lu­ka o pri­stu­pa­nju NA­TO do­ni­je­ti u Skup­šti­ni bez pret­hod­ne pro­vje­re na­rod­nog ras­po­lo­že­nja na re­fe­ren­du­mu, on­da je ja­sno u ka­ko opa­snu si­tu­a­ci­ju do­vo­de sve gra­đa­ne i ovu ze­mlju.
●Ka­kva je u sve­mu to­me ulo­ga bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je?
– Du­go smo vje­ro­va­li da bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja mo­že da po­mog­ne ze­mlja­ma iz­van EU da usvo­je de­mo­krat­ske stan­dar­de i funk­ci­o­ni­šu slič­no za­pad­no­e­vrop­skim dr­ža­va­ma. Svje­do­ci smo da to u prak­si ne funk­ci­o­ni­še ta­ko. Do­mi­nan­tan uti­caj na ključ­na de­ša­va­nja u Evro­pi i da­lje ima ad­mi­ni­stra­ci­ja SAD, a nji­ho­va po­li­ti­ka pre­ma ze­mlja­ma iz­van EU de­fi­ni­sa­na je „li­ni­ja­ma fron­ta”, ko­ja uklju­ču­je upo­tre­bu i za­šti­tu ko­rum­pi­ra­nih vla­da­ju­ćih struk­tu­ra u tim dr­ža­va­ma pre­ko ko­jih se ostva­ru­ju za­cr­ta­ni ci­lje­vi SAD i NA­TO-a. Da­kle, i po­red, u jed­nom tre­nut­ku, is­ka­za­ne sprem­no­sti EU da se Cr­noj Go­ri po­mog­ne u na­mje­ri da po­sta­ne de­mo­krat­ska i prav­na dr­ža­va, uz otvo­re­nu kri­ti­ku vla­sti da ona ne mo­že ostva­ri­ti na­pret­ke u ra­znim obla­sti­ma, a na­ro­či­to u oni­ma iz po­gla­vlja 23 i 24, iz EU vi­še ne do­la­ze ta­kvi sig­na­li, već se oprav­da­no sti­če uti­sak da je pi­ta­nje ula­ska u NA­TO, po sva­ku ci­je­nu, do­mi­nant­no i da EU vi­še ni­je va­žna či­nje­ni­ca da se u Cr­noj Go­ri na vla­sti na­la­zi jed­na ko­rum­pi­ra­na, kri­mi­nal­na dru­ži­na. Slo­bod­ni lju­di u Cr­noj Go­ri re­gi­stru­ju či­nje­ni­cu da za na­šu ze­mlju va­že dru­ga­či­ji stan­dar­di u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va, pro­ble­ma kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je od onih ko­ji se prak­ti­ku­ju u EU. Za­to se po­ve­ća­va broj lju­di ko­ji su iz­gu­bi­li po­vje­re­nje u bri­sel­sku ad­mi­ni­stra­ci­ju jer ona oči­gled­no šti­ti kri­mi­na­li­zo­va­ni i ko­rum­pi­ra­ni re­žim. U Bri­se­lu se du­go vre­me­na ni­je pred­u­zi­ma­lo ni­šta na utvr­đi­va­nju či­nje­ni­ca ve­za­nih za do­ka­ze o ko­rup­ci­ji i iz­bor­nim kra­đa­ma ko­je or­ga­ni­zu­je i spro­vo­di re­žim. Šta vi­še, taj isti re­žim je u kon­ti­nu­i­te­tu ve­o­ma do­bro ocje­nji­van i pro­gla­ša­van li­de­rom u re­gi­o­nu.
Naj­no­vi­je pod­sti­ca­nje po­li­tič­ke ko­rup­ci­je od EU pri­li­kom ne­dav­nog gla­sa­nja o po­vje­re­nju Vla­di u Skup­šti­ni di­rekt­no je mi­je­ša­nje u na­ša unu­tra­šnja pi­ta­nja.
●Šta že­li­te da ka­že­te?
– Po­dr­škom po­li­tič­koj ko­rup­ci­ji, ka­ko bi se od­bra­nio re­žim ko­ga su pro­te­sti De­mo­krat­skog fron­ta go­to­vo obo­ri­li, bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja i po­je­di­ne am­ba­sa­de NA­TO dr­ža­va u Pod­go­ri­ci do­ži­vje­li su pot­pu­nu kom­pro­mi­ta­ci­ju. I po­sle ne­vi­đe­nog skan­da­la ko­ji se de­sio u Skup­šti­ni, zbog in­te­re­sa NA­TO-a ga­ze de­mo­krat­ske stan­dar­de i na­sta­vlja­ju da ohra­bru­ju ta­ko­zva­ni di­ja­log vla­sti i opo­zi­ci­je, le­gi­ti­mi­šu­ći na taj na­čin ko­rup­ci­ju kao pri­hva­tljiv, le­ga­lan i le­gi­ti­man čin.
Ru­ko­vod­stvo No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je na­red­nih da­na obi­ći će na­še član­stvo i pa­žlji­vo sa­slu­ša­ti šta oni mi­sle o no­vo­na­sta­loj si­tu­a­ci­ji otvo­re­ne po­dr­ške bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je ko­rum­pi­ra­nom cr­no­gor­skom re­ži­mu, a od po­seb­nog zna­ča­ja će nam bi­ti nji­ho­va ocje­na ve­za­na za na­še na­po­re i že­lju da us­po­sta­vi­mo no­ve sa­dr­žaj­ni­je part­ner­ske od­no­se Cr­ne Go­re i Ru­ske Fe­de­ra­ci­je.
M.VE­ŠO­VIĆ

Na­sta­vlja­mo sa pro­te­sti­ma, ne­će nam še­fo­va­ti Đu­ka­no­vić
●Ka­ko vi­di­te ak­tu­el­ne pre­go­vo­re u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re?
– Mi­slim da se kre­nu­lo po­gre­šnim pu­tem u sa­mom po­čet­ku raz­go­vo­ra. Osta­tak opo­zi­ci­je, pod­stak­nut pre­po­ru­ka­ma pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta, bez ika­kvih uslo­vlja­va­nja kre­nuo je u raz­go­vo­re sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Ka­da je na­kon se­ri­je pro­te­sta DF-a re­žim bio na ko­lje­ni­ma i ka­da ni moć­ni po­kro­vi­te­lji iz ino­stran­stva ni­je­su mo­gli vla­sti­toj jav­no­sti oprav­da­ti ona­ko bru­tal­nu upo­tre­bu si­le od re­žim­skih ba­ti­na­ša, iz­ne­na­da se pa­žnja jav­no­sti sa te, za Đu­ka­no­vi­ća ne­pri­jat­ne te­me, or­ke­stri­ra­no usmje­ra­va na na­vod­no ve­li­ke do­me­te kon­struk­tiv­nih raz­go­vo­ra Đu­ka­no­vi­ća sa ostat­kom opo­zi­ci­je. DF na­sta­vlja sa pro­te­sti­ma, jer je je­dan od ci­lje­va re­ži­ma da odu­go­vla­če­njem pre­go­vo­ra otu­pe oštri­cu na­ših pro­te­sta. Po­no­san sam na ono što je ra­dio i uspio da ura­di u pro­šloj go­di­ni DF. Ove go­di­ne smo na­sta­vi­li, a dok god ima ne­ko­ga da pro­te­stu­je ova stvar po­li­tič­ke ko­rup­ci­je se ne mo­že sma­tra­ti za ko­nač­nu.
Ne­će­mo uče­stvo­va­ti u re­kon­struk­ci­ji Đu­ka­no­vi­će­ve vla­de jer zna­mo da on kao pre­mi­jer sve i da ho­će ne mo­že or­ga­ni­zo­va­ti po­šte­ne iz­bo­re. Ta­ko­đe, Đu­ka­no­vić ne­će i ne mo­že še­fo­va­ti ni­ko­me iz DF-a.

Agresor nam ne može biti prijatelj
- Crnogorska vlast više nikada ne smije biti igračka u rukama međunarodnih centara moći, već je pozvana da vodi politiku koja uvažava naslijeđena istorijska iskustva. Posebno je važno da to uradimo u ovim smutnim vremenima zato što izazovi sa kojima će se ubrzo suočiti sve države u regionu traže pouzdane prijatelje. Oni koji su nas bombardovali, ubijali i trovali osiromašenim uranijumom a sada nas zovu da zajedno sa njima ratujemo protiv njihovih neprijatelja, nijesu Crnoj Gori nimalo pouzdan oslonac za izazove sa kojima ćemo se uskoro sresti. Još prije razbijanja one velike Jugoslavije oni su na prostoru Balkana odabrali saveznike, a to nije Crna Gora i srpski narod. Mi smo i dalje za njih kako kaže Džon Keri „linija fronta”. A sve izdaje vitalnih nacionalnih interesa, varanje dokazanih i provjerenih saveznika, pljačke državnih resursa i krađe izbora, sa naše “linije fronta”, uradila je peta kolona koja već pune dvije decenije radi za one sa druge strane.
S druge strane, i pored servilnog i podaničkog odnosa koji vlast ima prema glavnim državama NATO-a ne primjećujemo da je sa te strane postojala niti da danas postoji bilo kakva zainteresovanost da se ulaže u Crnu Goru – istakao je Andrija Mandić.

Ima­mo plan da obez­bi­je­di­mo ve­li­ke in­ve­sti­ci­je
●Ka­kvi su va­ši uti­sci i šta bi bi­la va­ša po­li­ti­ka pre­ma Ru­si­ji da ste vlast u Cr­noj Go­ri?
– Cr­na Go­ra tre­ba da vo­di ra­ču­na o vla­sti­tim in­te­re­si­ma ra­de­ći i po­slu­ju­ći sa svi­ma, a osla­nja­ju­ći se na pro­vje­re­ne i do­ka­za­ne isto­rij­ske sa­ve­zni­ke. U Cr­noj Go­ri mo­že da se ži­vi bo­lje, a ima­mo plan ka­ko da obez­bi­je­di­mo ve­li­ke in­ve­sti­ci­je, otvo­ri­mo no­va rad­na mje­sta i oži­vi­mo sva­ki kraj Cr­ne Go­re. Re­gi­stro­vao sam u Mo­skvi ve­li­ku za­in­te­re­so­va­nost za bu­du­ća de­ša­va­nja u na­šoj ze­mlji. Oni vo­le Cr­nu Go­ru i oči­gled­no su sprem­ni da na­kon pro­mje­na i vo­đe­nja dru­ga­či­je dr­žav­ne po­li­ti­ke ulo­že, za na­še pri­li­ke, ogrom­na fi­nan­sij­ska sred­stva ko­ja bi vr­lo br­zo po­di­gla uni­šte­nu eko­no­mi­ju.
Svje­do­ci smo ne ta­ko dav­nog fi­nan­sij­skog ta­la­sa 2005, 2006. i 2007. go­di­ne ka­da je iz Ru­si­je u na­šu ze­mlju ulo­že­no vi­še od dvi­je mi­li­jar­de eura. Na­ža­lost, re­žim taj no­vac ni­je upo­tri­je­bio za do­bro na­ro­da, već je to do­ži­vio kao do­bru pri­li­ku da po­mo­ću ko­rup­ci­je re­pu­blič­ka i lo­kal­ne vr­hu­ške na­pla­te ,,dr­ža­vo­tvor­ni trud”. Za­to mo­ra­mo ulo­ži­ti na­po­re za smje­nu kri­mi­na­li­zo­va­ne vla­sti, uz isto­vre­me­nu raz­ra­du mo­de­la i pro­ce­du­ra ka­ko bi­smo sprem­no do­če­ka­li no­vi fi­nan­sij­ski ta­las ko­ji će po­no­vo iz Ru­si­je za­plju­snu­ti Cr­nu Go­ru na­kon od­la­ska Mi­la Đu­ka­no­vi­ća
No­va vlast će us­po­sta­vi­ti naj­tje­šnju sa­rad­nju sa Ru­si­jom, a uki­da­nje ne­pra­ved­nih sank­ci­ja će bi­ti pr­vi ko­rak.